Search:

Vremeplov

6. april 1917.
24. april 1917.
20. decembar 1917.
5. januar 1918.
6. januar 1918.
8. januar 1918.
28. jun 1918.
4. jul 1918.
28. jul 1918.
31. jul 1918.
28. jun 1919.

6. april 1917.

Ulazak Sjedinjenih Američkih Država u Veliki rat

Ulazak Sjedinjenih Američkih Država u Veliki rat

Angažovanje vojske van američkih granica uvek je dovodilo do brojnih debata u Sjedinjenim Američkim Državama. Veliki rat je predstavljao svojevrsni presedan koji nije bilo lako načiniti jer su SAD po prvi put intervenisale u poslove evropskih država. Američko društvo je, kao i politička elita, bilo razjedinjeno. Snažan otpor ratu pružale su pacifističke grupe, različite religijske zajednice (pre svega kvekeri i metodisti), kao i građani SAD nemačkog porekla. Čak je i Vudro Vilson tokom kampanje za predsedničke izbore 1916. godine zastrašivao glasače time da izbor republikanca Čarsa Hjuza znači siguran put u rat. Ipak, Cimermanov telegram i potapanje američkih trgovačkih brodova tokom 1917. godine, pomerili su tas vage ka ratnoj opciji.

Vilsonov govor pred Kongresom 1917.

Gospodo Kongresa:

Sazvao sam vanrednu sednicu Kongresa zato što postoje ozbiljne, vrlo ozbiljne političke odluke koje treba doneti odmah, a koje ne bih trebao da donosim sam, niti bi bilo u skladu sa ustavom da sam preuzmem takvu odgovornost.
Na dan 3. februara, zvanično sam vam predstavio nečuvenu najavu nemačke carske vlade da će na dan i posle 1. februara staviti po strani sva zakonska i humanitarna ograničenja i da će koristiti svoje podmornice da bi potopili svaki brod koji prilazi lukama Velike Britanije i Irske, obalama Zapadne Evrope ili bilo kojoj luci koju kontrolišu neprijatelji Nemačke na Mediteranu.

24. april 1917.

Američki zajmovi Srbiji za vreme Velikog rata

Srbija nije bila spremna za Veliki rat, vojno, politički, ni ekonomski. Austrougarski ultimatum je dočekala iznurena Balkanskim ratovima i suočena sa pretnjom nacionalnog opstanka. Kada je do rata već došlo, vodila ga je diplomatski mudro i vojnički časno. Ali uprkos herojskom otporu, već krajem 1915. godine bila je suočena sa okupacijom celokupne teritorije. Srpska vlada nije prihvatila kapitulaciju. Nastavila je da deluje sa Krfa i zajedno sa 150.000 vojnika i ponešto civila, vojevala je bitku za oslobođenje zemlje.

Delovanje u inostranstvu je zahtevalo novca, a priliva u državnu kasu nije moglo biti. Humanitarna pomoć je dopremana iz različitih krajeva sveta, ali je nije bilo dovoljno za podmirivanje osnovnih potreba vojske i civila. Jedini izlaz bio je u kreditima.

20. decembar 1917.

Srpska ratna misija u SAD

Aktivno uključivanje Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Prvi svetski rat pružilo je priliku tadašnjoj srpskoj vladi na Krfu da preduzme diplomatske korake ka unapređenju dotad ustanovljenih bilateralnih političkih, ekonomskih, vojnih i kulturnih odnosa. U tom poslu, Srpska ratna misija, čije se delovanje ograničava na period od 21. decembra 1917. do kraja januara 1918. godine, zauzima istaknuto mesto istoriografskih i politikoloških istraživanja, kako zbog ambicioznosti platforme po kojoj je delovala, tako i zbog ostvarenih učinaka. Upućivanju Misije prethodile su intenzivne diplomatske pripreme praćene bogatom prepiskom poslanika u Parizu i Vašingtonu sa Ministarstvom inostranih dela i Vladom na Krfu. Prema svedočenju ključnih aktera, Ljubomira Mihailovića, srpskog poslanika u Vašingtonu, Milenka Vesnića, poslanika u Parizu i Nikole Pašića, predsednika vlade i ministra inostranih dela, nije postojala jednoglasnost u pogledu pogodnog trenutka upućivanja Misije, njenih ciljeva, odnosno stanja srpsko-američkih veza u ratnim godinama.

5. januar 1918.

Govor Milenka Vesnića pred Senatom i Predstavničkim domom SAD

Obraćanje stranih lidera i znamenitih ličnosti pred Senatom i Predstavničkim domom Kongresa SAD retka je privilegija. Svako pojedinačno obraćanje simbolizuje bliskost Amerike i države/zajednice koju govornik predstavlja, ali i stepen značaja koji ta država/zajednica ima za SAD.

Milenko Vesnić, šef Ratne misije Srbije u SAD i Petar II Karađorđević, poslednji Kralj Jugoslavije, čine grupu od šezdeset stranih lidera i najznamenitijih ličnosti koji su kroz istoriju po proceduri “House Reception” govorili pred Kongresom Sjedinjenih Američkih Država, svrstavajući se na taj način rame uz rame sa Markizom Lafajetom, generalom i herojem francuske revolucije, Remzijem Mekdonaldom, britanskim premijerom, Džavarhalal Nehruom, premijerom Indije, Konradom Adenauerom, kancelarom Zapadne Nemačke, Hajato Ikedom, premijerom Japana i drugim znamenitim ličnostima svetske istorije. Govor pred Senatom Milenko Vesnić je održao 5. januara 1918. godine, a tri dana kasnije i pred Predstavničkim domom Kongresa SAD, istog dana kada je Vudro Vilson održao nadaleko čuveni govor ”14 tačaka”.

6. januar 1918.

Poseta Srpske ratne misije Maunt Vernonu

Srpska ratna misija posetila je na Badnji dan, 6. januara 1918. godine, Maunt Vernon, mesto počinka Džordža Vašingtona, prvog i jednog od najvoljenijih predsednika Sjedinjenih Država. Bila je to samo jedna u nizu počasti ukazana srpskoj delegaciji tokom decembra 1917. i januara 1918. godine, pored obraćanje pred Senatom i Predstavničkim domom, posete predstavničkom telu i gradonačelniku Njujorka, Kongresu savezne države Masačusets itd.

Prigodne govore nad grobnicom Džordža Vašingtona održali su Državni sekretar SAD, Robert Lansing i šef Srpske ratne misije, Milenko Vesnić. U svom obraćanju Lansing je uporedio ideale Džordža Vašingtona i Karađorđa Petrovića, kao i borbu dva slobodarska naroda, srpskog i američkog, za pravdu i nezavisnost. Pozdravio je članove Misije kao ”…predstavnike hrabrog naroda koji je kroz vekove održao svoju nacionalni identitet, uprkos turskom ugnjetavanju i okoreloj mržnji ljubomornih suseda”.

8. januar 1918.

Četrnaest tačaka predsednika Vudro Vilsona

Naša želja i cilj će biti da procesi u pravcu mira, kada počnu, budu potpuno otvoreni i da ne obuhvate i ne dozvole nikakve tajne sporazume bilo koje vrste. Vreme osvajanja i teritorijalnog uvećavanja je prošlo; takođe i vreme tajnih sporazuma u koje se ulazilo u interesu pojedinih vlada, a koji bi u nekom neočekivanom trenutku verovatno narušili mir u svetu. Ta srećna okolnost, sada jasna svakom ko se bavi javnim poslovima i čije se misli više ne zadržavaju na vremenu koje je prohujalo i pripada prošlosti, omogućava svakoj zemlji čiji su ciljevi u skladu s pravdom i mirom u svetu da to javno izjavi.

28. jun 1918.

Obeležavanje Kosovskog dana u Sjedinjenim Američkim Državama

Tradicionalno se u Srbiji 28. juna obeležava ”Vidovdan” kao verski i državni praznik. Obeležava se kao dan žalosti i dan sećanja ne srpske žrtve u ”Kosovskom boju” 1389. godine.

Malo je poznato da se ovaj praznik, u čast prijateljskog srpskog naroda, obeležavao i u Sjedinjenim Američkim Država. Čitav niz manifestacija održavao se tokom prve polovine juna meseca (Vidovdan se tada praznovao 16. juna) na američkom tlu. Krunski događaj organizovan je 16. juna u katedrali Svetog Jovana u Njujorku. Bogosluženje u katedrali držalo je episkopalno, prezbetarijansko i pravoslavno sveštenstvo, a procenjuje se da je službi prisustvovalo preko 5.000 građana Njujorka i jugoslovenskih iseljenika. Propoved je držao Hauard Robins, duhovnik katedrale, i jedan od najiskrenijih prijatelja Srbije tokom Velikog rata. Takođe, širom Amerike držane su propovedi u čast srpskog naroda.

4. jul 1918.

Srpsko obeležavanje ”Dana nezavisnosti SAD” u Vašingtonu i na Krfu

Od 1776. godine i usvajanja ”Deklaracije nezavisnosti” na Drugom Kontinentalnom kongresu, 4. jul se u Sjedinjenim Američkim Državama obeležava kao ”Dan nezavisnosti”. Za građane SAD, 4. jul je jedan od najvažnijih dana u godini, dan kada kroz pesme, vatromet, parade i proslave do izražaja dolaze patriotska osećanja i ljubav prema domovini.

Dan nezavisnosti je nacionalni praznik koji se obeležavao i za vreme ratova. Tako je bilo i 1918. godine. Vlada SAD je uputila poziv saveznicima i podjarmljenim narodima koji se bore za slobodu i nezavisnost, da zajedno sa američkim državnicima i građanima prisustvuju svečanosti obeležavanja ovog praznika na Kapitolu. Prema rečima srpskog poslanika u Vašingtonu, Ljubomira Mihailovića, srpska i jugoslovenska delegacija su imale centralno mesto na proslavi. Bila je to idealna prilika za pružanje zahvalnosti američkoj vladi i američkim građanima za svu pomoć i podršku tokom ratnog perioda. Vijorenje jugoslovenske zastave na Kapitolu simbolizovalo je iskreno prijateljstvo srpskog i američkog naroda, ali i sveukupnost težnji Jugoslovena ka stvaranju zajedničke države.

28. jul 1918.

Dan kada se srpska zastava vijorila nad Belom kućom

Teško je u 136 godina bogatoj istoriji diplomatskih odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država odabrati jedan dan koji bi predstavljao vrhunac. Čitav period odnosa ove dve države tokom Velikog rata može se okarakterisati kao saveznički i prijateljski. Ipak, jedan dan je ostao u posebnom sećanju srpske i američke javnosti. Bio je to 28. jul 1918. godine. Tada je u Sjedinjenim Američkim Državama obeležena četvrta godišnjica početka Velikog rata, dana kada je, prema rečima tadašnjeg državnog sekretara SAD Roberta Lansinga, ”…časni srpski narod bio prisiljen od strane Austro-Ugarske da brani svoju zemlju i svoje domove, protiv neprijatelja koji je želeo da ga uništi” i kada je srpski narod ”…žrtvovao sve za slobodu i nezavisnost”.

31. jul 1918.

Telegram Vudro Vilsona Nikoli Pašiću

Telegram koji ste mi poslali 28. jula me je vrlo dirnuo i siguran sam da će izazvati podjednako emotivne reakcije kod svih u Sjedinjenim Državama. Upoznati smo sa velikim patnjama kroz koje je Srbija prošla i naše saosećanje, kao i naše iskreno prijateljstvo i velika želja da pomognemo, su uz vaše hrabre ljude u svakom trenutku tokom ovog tragičnog rata. Siguran sam da se pravda za Srbiju nalazi u vrhu prioriteta svakog mislećeg i patriotskog stanovnika Sjedinjenih Država. Molim Vas primite moja najsrdačnije lične pozdrave.

28. jun 1919.

Srbija i SAD na Pariskoj mirovnoj konferenciji

Tačno pet godina nakon pucnja Gavrila Principa u Sarajevu, na Vidovdan 1919. godine potpisan je mirovni sporazum država ratnih pobednica sa Nemačkom u dvorcu Versaj, nadomak Pariza. Svega godinu dana ranije, juna 1918. godine, Srbija je bila okupirana, srpska vlada i organi bili su izmešteni na Krf, vojska se spremala za presudne borbe na Solunskom frontu, a Vidovdan se obeležavao širom Sjedinjenih Američkih Država, pa je u čast Srbije i godišnjice Kosovoskog boja organizovan „Kosovski dan“. Predsednik Vudro Vilson, koji je te 1918. godine ukazao ogromnu počast Srbiji i srpskom narodu, kako pri proslavi Kosovskog, tako i pri proslavi Srpskog dana, a i u drugim prilikama, postaće jedan od ključnih saveznika novog Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenacai na mirovnoj konferenciji i direktno će omogućiti da se teritorijalni interesi nove države u velikoj meri ostvare.

Autorski tekstovi

Citati

PORUKA AMERIČKOG AMBASADORA KAJL SKATA